Provera pritiska gasa hidrauličkog akumulatora

Hidraulički akumulatori su uređaji za skladištenje energije u hidrauličkom sistemu. Mogu se koristiti na različite načine, a najčešća upotreba je brza isporuka velike zapremine ulja za izvlačenje i uvlačenje cilindara velikom brzinom. Takođe, akumulatori se mogu koristiti za apsorbovanje hidrauličkih udara, održavanje pritiska u sistemu i za obezbeđivanje fluida u slučaju prekida napajanja.

Najčešće vrste akumulatora su akumulatori sa mehom, membranom i klipni, a spomenuti elementi razdvajaju hidraulično ulje od azota (gasa kojim se akumulator puni – drugi gasovi su skupi ili eksplozivni). Predpunjenje azota je obično polovina do dve trećine maksimalnog pritiska u sistemu. Kada se pumpa uključi, azot se komprimuje do maksimalnog trenutnog pritiska u sistemu. Podešavanje opruge kompenzatora pumpe određuje maksimalni pritisak gasa kada se koristi pumpa promenljivog kapaciteta sa kompenzatorom. Podešavanje glavnog ventila za ograničenje pritiska određuje maksimalni pritisak u sistemu sa pumpom konstantnog kapaciteta.

Akumulator sa mehom	Akumulator sa membranom	Akumulator sa klipom

 

Veoma je važno da se pritisak gasa kontroliše u regularnim vremenskim intervalima (jednom mesečno do najviše jednom u šest meseci).

Standardna procedura provere pritiska predpunjenja gasa je: 1. Isključi se sistem; 2. Postavi se komplet za merenje i punjenje na akumulator; 3. Otvori se gasni ventil i očita pritisak na manometru. Mane ove procedure su što zahteva određeno vreme za sprovođenje (15-20 min), zatim pri svakoj proveri malo gasa se ispusti, a pored toga postoji rizik da se ošteti ventil za punjenje, što može rezultirati stalnim gubitkom gasa iz akumulatora.

Drugi (ne-invazivni) način je ugraditi manometar u dovodnu liniju akumulatora, zatim potisnuti manju količinu ulja iz sistema u akumulator, a potom preko prigušnice usporiti pražnjenje ulja iz akumulatora, neprekidno gledajući u manometar. Kada meh akumulatora potpuno ekspandira i protok ulja iz akumulatora prestane, dolazi do naglog pada pritiska u dovodnoj liniji. Vrednost pri kojoj dolazi do naglog pada pritiska na manometru označava približno pritisak predpunjenja akumulatora gasom.

Oba opisana načina provere trebalo bi isključivo da sprovodi stručno lice.

Ukoliko pritisak predpunjenja gasa akumulatora nije na potrebnom nivou, njegova funkcionalnost je redukovana što izaziva poremećaje u radu hidrauličkog sistema (sistem i njegove komponente izloženi su većem riziku od otkaza usled hidrauličkih udara, dolazi do pucanja creva i priključaka, neravnomernog kretanja hidrocilindara i hidromotora, smanjena brzina odziva i tako dalje).

 

Uzroci otkaza hidrauličkih zaptivki

Hidrauličke zaptivke su elementi kojima se treba posvetiti posebna pažnja ako se želi dobiti pravilno funkcionisanje hidrauličkog sistema. One imaju zadatak da onemoguće isticanje radnog fluida koji se nalazi pod dejstvom nadpritiska, kroz zazor između dve nepokretne (gde se koriste statičke zaptivke) ili međusobno pokretne (gde se koriste dinamičke zaptivke) površine. Zaptivni elementi imaju izuzetan značaj, ne samo zato što sprečavaju isticanje radnog fluida, već i zato što dobra zaptivka obezbeđuje visoku efikasnost hidrauličkih komponenti, sigurnost i pouzdanost u radu, dug radni vek i niže troškove održavanja.

Generalno govoreći, najčešći uzroci otkaza zaptivnih elemenata su:

1.    Nepravilna montaža ili nepravilan izbor zaptivača

Alati i sam proces montaže veoma su značajni za radni vek zaptivača. Nepravilna montaža može izazvati oštećenja (ogrebotine, udubljenja) dinamičke površine, koja smanjuju efikasnost zaptivnog elementa. Pogrešnim izborom zaptivača, odnosno izborom zaptivača koji ne zadovoljava tehničke uslove eksploatacije ili nije odgovarajućih dimenzija, značajno se utiče na radni vek istog.

2.    Kontaminacija

Unos ili prodor nečistoća u hidraulički sistem se zove kontaminacija. Kada nečistoće poput sitnih čestica prašine uđu u sistem, one smanjuju sposobnost zaptivača da hermetički zaptiva i utiču da se isti brže pohaba (ovo važi za dinamičke zaptivače).

3.    Hemijska erozija

Korišćenje nekompatibilnih zaptivača (sa hidrauličkim fluidom) vodi ka degradaciji usled delovanja hemijski agresivnih aditiva, produkata hidrolize i oksidacije. Ovo izaziva poremećaje na površini koja zaptiva, omekšavajući materijal zaptivnog elementa, izazivajući skupljanje ili bubrenje materijala. Promena boje zaptivača je indikator njegove hemijske degradacije.

4.    Temperaturna erozija

Visoka radna temperatura izaziva hemijske promene materijala zaptivnog elementa usled kojih on otvrdnjava, gubi elastičnost, puca i kruni se (raspada) usled delovanja dinamičkih opterećenja. Temperatura i povišeni intenzitet dinamičkog trenja (usled slabijeg podmazivanja) mogu značajno da redukuju očekivani radni vek zaptivnog elementa. 

Zaptivke spadaju među komponente hidrauličkog sistema čija je vrednost zanemarljivo mala. Međutim ako otkažu (što se obično dešava u "najnezgodnijem" mogućem trenutku), zaptivke mogu puno da vas koštaju usled neizbežnog zastoja i gubitka proizvodnje.